Vodozemci - Pitanja i Odgovori

Vodozemci su kičmenjaci čija se temperatura tela menja prema spoljašnjoj sredini. Razvijaju se u vodi preobražajem, a posle žive u vodi ili na kopnu.

Koje je poreklo vodozemaca?

Pre više miliona godina čudne životinje slične ribama izašle su iz mora i izložile se opasnosti života na kopnu.
To su bili preci vodozemaca.
Vremenom peraja su se pretvorila u noge koje su bile neophodne pošto su morali da se prilagode odsustvu vertikalnog pritiska odozdo nagore koji su imali u vodi.

I disanjem su morali da se prilagode životu na kopnu. Disanje na škrge vremenom je ustupilo mesto disanju plućima i kožom.

Kako se legu vodozemci?

Milioni vodozemaca nose jaja u proleće pošto su se sjedinili u barama. Njihova jaja izgledaju kao želatinozna masa koja se skuplja na dnu vode oko vodenog bilja.
Punoglavci izlaze iz jaja posle određenog vremena koje je različito za svaku vrstu, a i u zavisnosti od toplote vode.
Mogu odmah da žive potpuno nezavisno.
Hrane se algama i mikroskopskim životinjama. Progresivno im nestaju škrge, kao i pen, a razvijaju se pluća i udovi. Onda izlaze na površinu vode da dišu svojim novostečenim plućima. Kad škrge i pen potpuno nestanu, male žabe izlaze iz vode.
 

Koje vrste vodozemaca postoje kod nas?

Glavne grupe su repati (daždevnjaci, mrmoljci) i bezrepi vodozemci (barske i krastave žabe i kreketuše). Kod nas živi više vrsta žaba, a od repatih  vodozemaca  najpoznatiji  su daždevnjak, mrmoljak i čovečja ribica. Čovečja ribica živi samo kod nas u podzemnim vodama dinarskog krša, Postojnskoj jami i pećini Vjetrenici u Hercegovini. Čitavog života ostaje na stupnju larve. Rađa žive mladunce. Beličaste je boje i duga oko 30 cm. Ima sitne oči urasle u kožu i spoljne škrge.

Zašto srećemo više raznih žaba nego daždevnjaka?

Zato što su daždevnjaci noćne životinje koje ne podnose dnevnu svetlost. Oni se uglavnom sklanjaju u tamne zaklone.

Da li ima daždevnjaka bez očiju?

Da, u Teksasu, Džordžiji i Misuriju, u SAD, nalazi se jedna vrsta pećinskog daždevnjaka. Ovaj četvoronožni kičmenjak promenljive telesne temperature nema očiju ali pomoću kože razlikuje svetlost od mraka. Hrani se biljem, larvama insekata i malim ljuskarima. Za ovog repatog vodozemca može se reći da se izuzetno dobro prilagodio svojoj okolini.

Da li osim bezrepih i repatih vodozemaca postoje i drugi vodozemci?

Postoje. To su beznogi vodozemci. Glistoliki vodozemac vlažnih tropskih šuma isto tako pripada beznogim vodozemcima. Pošto provodi život pod zemljom, noge su mu potpuno nestale, sićušne oči izgubile svaki ocećaj za svetlo, a zakržljalo mu je i čulo sluha.
Beznogi vodozemci vode poreklo od prvih vodozemaca koji su izašli na zemlju. Zato sačinjavaju vrlo važnu kariku u razvoju prvih riba koje su dostigle disanje plućima i koje su se docnije progresivno pretvorile na jednoj strani u vodozemce, a na drugoj u gmizavce. Izgleda da su oni bili prvi kičmenjaci koji su napustili vodenu sredinu da bi živeli na zemlji. Legu jaja u šupljinama ispod zemlje. Kad larve izađu iz jaja, one gamižu ka vodi da dovrše svoj razvoj. Ali, kada odrastu, prelaze na zemlju i provode ostatak svog života u podzemnim hodnicima.

Po čemu se razlikuje obična žaba od krastače?

Mnoge osobe osećaju gadljivost prema krastavim žabama. One su ružnije od običnih. Zdepaste su, koža im je suvlja i bradavičasta, a kreću se sitnim skokovima. Glava im je pljosnatija no u običnih žaba, a noge kraće. Najveći deo života provode na zemlji i kreću se teže od običnih žaba. Obična žaba je mnogo življa od krastače koja rado traži zaklon ispod kamena ili ispod lišća i ne izlazi dok joj temperatura ne odgovara.
Krastava žaba je korisna zato što uništava štetne insekte i puževe. Postoji i zelena krastava žaba koja preko leta živi daleko od vode.

Kako žive ostale žabe?

Žabe su se navikle na razne uslove života.
Ima oko 500 vrsta žaba koje žive na drveću. One na prstima imaju jastučitie za prihvatanje. U Maleziji postoji vrsta žaba koje zovu »letećim žabama« zbog njihove specifične morfologije prilagođene letenju. Zahvaljujući široko raširenim prstima s kožicama, ova životinja može da skače sa velike visine. U stvari, ona više pada sa drveta nego/što leti, i na taj način lovi insekte koji bi joj umakli da samo skače.
Druge vrste žaba žive u barama, jezerima, travi, po zasenčenim mestima, pa čak i jamama.
 šumska žaba je vrlo rasprostranjena. Razlikuje se od zelene žabe tamnom pegom koju ima iza oka. Njena boja može da izmenja sve tonove od riđe do mrke. 

krastava žaba iz ševara živi u dunama i priobalnim predelima. 

 
gatalinka, evropska kreketuša, živi na drvepu. Dužina do 3 cm. Mužjak na guši ima zvučni mehur koji se naduva. Hrani se insektima koje nalazi ispod kore drveća ili ispod lišća.
Powered by Blogger.