Reptili (Gmizavci) - Pitanja i Odgovori

Reptili  (Gmizavci) su životinje koje gamižu, odnosno gušteri, zmije, kornjače i krokodili.
To su kičmenjaci sa disajnim organima čija se temperatura menja zavisno od sredine u kojoj žive.
Najveći broj gmizavaca leže jaja sa krečnjačkom ljuskom.

Kada su se gmizavci pojavili na Zemlji?

Preci današnjih gmizavaca su bili vodozemci, prva bića koja su izašla iz vode i prilagodila se životu na zemlji pre više od 200 miliona godina, dakle, u prvom periodu mezozoika. Od prvobitnih guštera razvili su se pravi gmizavci i stvorili najveću grupu životinja u toku od 100 miliona godina.
Tada je vladao svetom ogromni dinosaurus.
Izumrli dinosauri bili su najveći gmizavci i uopšte kopnene životinje. Poneki su bili dugi 30, a visoki 12 metara. Glava im je bila mala, zadnji udovi jači od prednjih. Bilo ih je dosta i dvonožnih.
Zatim počinje period koji su obeležile značajne promene. Do tada topla i vlažna klima postala je umerenija. Baruštine su se isušile i veliki deo tropske vegetacije koja je služila za ishranu ogromnih gmizavaca je nestao. Ove moćne, gorostasne životinje polako su iščezavale kao žrtve klimatskih poremećaja. Preživele su samo manje zbog boljeg prilagođavanja nižim temperaturama.

Gde morske kornjače legu jaja?

Kad se približi doba leženja jaja, ženka kornjača izađe iz vode. Teško se kreće po obali tražeći sigurno mesto. Pomoću nogu kojima se u vodi služi kao perajima, kopa zemlju da bi napravila gnezdo. Za nekoliko sati kornjača izleže 100 do 150 jaja. Potpuno iscrpljena ima još toliko snage da ih zatrpa.
Pošto je izlegla jaja, kornjača se polako vraća ka moru. Nakon izvesnog vremena rađaju se male kornjače koje same moraju da pređu opasan put do mora na kojem mogu da nastradaju od grabljivica.

Da li gmizavci prespavaju zimu?

U oblastima u kojima su leta topla, a zime hladne, većina gmizavaca provede zimu u dubokom snu koji traje od kraja jeseni do početka proleća. Za vreme ovog zimskog sna gmizavci ostaju potpuno nepokretni u zaklonu, na sigurnom mestu.

Kako se zmija svlači?

Pošto se zmija kreće gmižući po zemlji, njena koža se brzo izliže, pa s vremena na vreme mora da se promeni. Ispod stare kože raste nova. Kad je potpuno formirana, zmija počne da se trlja o zemlju, od usta cepa staru kožu od koje se postepeno potpuno oslobađa.

 šumska kornjača, najrasprostranjenija vrsta kopnenih kornjača, s karakterističnom jako ispupčenom ljušturom u obliku kubeta, veća od barske kornjače. Prsti su joj međusobno srasli. Na žalost, često je hvataju da bi je prodavali na pijaci kao domaću životinju. Ima vplo ukusno meso. Najviše je ima u južnoj Evropi.
zelena ili obična iguana je najistaknutiji primerak svoje vrste. Vrlo je velika, može da dostigne dva metra dužine, od čega je 45 cm telo, a sve ostalo pep. Pripada jednoj od najvećih porodica guštera (iguanide)


smuk živi u suvim, peskovitim predelima Evrope. Srećemo ga manje od šarke i belouške. Bezopasna vrsta, ime je dobila po svojoj mrkoj koži, prekrivenoj glatkom ljušturom.
Odrastao dostiže 50 do 60 cm dužine.

Da li ima mnogo otrovnih gmizavaca?

Neke zmije su otrovne, ali većina gmizavaca je potpuno bezopasna. Od 2450 poznatih vrsta zmija, samo 175 predstavljaju smrtnu opasnost za čoveka. Među gušterima samo su dve vrste otrovne. Jedna živi u nekim pustinjama SAD, a druga čiji se pripadnici nazivaju biserni gušteri, na jugu Meksika.
Stotine drugih guštera potpuno su bezopasni. He postoje otrovne kornjače, a ni krokodili.

Kako zmije mogu progutati životinje veće od sebe?

Prečnik zmijskog tela obično ne prelazi veličinu pesnice, ali ona ipak može da proguta veliko pile ili zeca. Indijski ili mrežasti piton sa jugoistoka Azije jedna je od najvećih zmija na svetu, on može da proguta divlju svinju, pa čak i jelena. Poznat je i slučaj da je piton udavio jelena od 56 kg i potom ga proždrao. To je moguće stoga što zmija ima vrlo rastegljive vilice, čiji se oblik razlikuje od čovečjeg.
Naša donja vilica se zglobljava sa gornjom u visini uha. Kod zmija postoji jedna dodatna koščica koja spaja krajeve dveju vilica pomoću dvostrukog zgloba što im dopušta da se jako odvoje jedna od druge. Zmija proguta svoju žrtvu celu, pokrivenu dlakom, perjem, ljuskom, sa rogovima i ostalim. Pre no što proguta svoju žrtvu, zmija je ubije, bilo da joj ujedom ubrizga otrov ili još češće, stežući je svojim prstenovima dok je ne uguši.
Pošto su joj zubi savijeni unazad, zmija mora da proguta celu žrtvu jer nema mogućnosti da je žvaće niti da je povrati.

Gore: barska kornjača razlikuje se od šumske. Leđna ljuštura je mnogo manje ispupčena, dok deo oklopa na grudima ima gipkost koju nema nijedna kopnena kornjača. Između prstiju ima plovne kožice.
D o l e : jednodnevni zidni macaklin (gekon) pripada porodici guštera koja se odlikuje time što ima niz pločica na lrstima, pa može da se drži na glatko] podlozi. Desno: glava mladog američkog aligatora. Odrastao aligator dostiže oko 4,5 m dužine i živi u širokim rečnim ušćima priobalnih predela jugoistoka Severne Amerike, Južne Amerike i Kine. Lovi se zbog skupocene kože.

Kako se gušter odvaja od svog repa?     

Kad neka životinja pokuša da uhvati guštera za pep, on ga ostavlja svom neprijatelju jer ima na sredini svakog repnog pršljena poprečnu pregradu tako da se dugački pep lako otkida (zaštitna reakcija). Otkinuti pep se uvija zavaravajući napadača dok gušter ne pobegne.
Ovo je svakako bolno za životinju, ali ona time spasava svoj život. Ponovni rast repa naziva se regeneracijom.

Da li su gušteri i zmije korisne životinje?

Gušteri su vrlo korisne životinje. Oni se hrane miševima, leptirima, balegarima, skakavcima, gusenicama i komarcima.
Zmije uništavaju glodare.
Kad pomislimo koliko štete svake godine naprave razne vrste glodara, moramo priznati da je svaka životinja koja uništava miševe i pacove, od velike koristi ljudima.
Međutim, može se desiti da se u nekom predelu nakoti mnogo zmija; u tom slučaju treba preduzeti specijalne mere da se zaštite životinje koje love zmije, kao mungosi, na primer, i sekretar, ptica koja živi u Africi i na području Kariba.
U Floridi, u SAD, i Brazilu postoje uzgajališta zmija čiji se otrov upotrebljava za pravljenje lekova, kao npr. antiseruma koji se ubrizgava kod lečenja od zmijskog ujeda.
Powered by Blogger.