Životinjski svet i Klasifikacija Životinjskog Sveta

Životinjski svet i Klasifikacija Životinjskog Sveta

Danas je poznato preko milion životinjskih vrsta. One žive u svim životnim sredinama: slatkim vodama, morima i na kopnu Razlikuju se od biljaka boljim prilagođavanjem sredini.

Kakva je razlika između biljke i životinje?

Život svih nezavisnih živih bića podleže velikom broju radnji u samom njihovom organizmu i uticaju sredine koja ih okružuje. Lako je zaključiti da životinje uglavnom imaju veću nezavisnost od biljaka u odnosu na ono što ih okružuje, tj. sredinu.
Tako su životinje sposobne da se prilagode padu temperature: kada je hladno, mnoge od njih dobijaju gušće perje ili krzno. Druge, pak, prežive zimu zimskim snom ili počinkom.
Zimi, izvesni sisari padaju u stanje obamrlosti slično snu, a njihova cirkulacija i disanje se jako usporavaju. Ovo poslednje stanje (zimski san) slično je nesvestici. Mnoge niže životinje (kao neki insekti) preživljavaju period hladnoće  ili suše koja zahteva slična prilagođavanja, skriveni u jajetu i potpuno zaštićeni od smrzavanja ili sušenja.
Međutim, ni biljke nisu bez odbrane: one se štite zatvaranjem pora i opadanjem lišća. Velika razlika između zelenih biljaka i svih životinja je u činjenici da su prve sposobne da posredstvom svetlosti stvaraju svoju hranu.

Da li postoje organizmi koji su istovremeno biljke i životinje?

U biološkom svetu postoje prelazna stanja i često je vrlo teško precizno reći kojem stanju neko biće pripada. Ovi prelazni organizmi pre svega imaju sposobnost da se dvojako hrane, kao biljke i kao životinje, odnosno autotrofno (imaju hlorofil i stvaraju organska jedinjenja iz neorganskih) i heterotrofno (koriste gotovu organsku hranu). Primer za to je slatkovodni bičar  euglena.
Neki parazitski oblici, koji pripadaju ovoj klasi praživotinja izazivaju spavaću bolest i neka druga teža oboljenja.

KLASIFIKACIJA ŽIVOTINjSKOG SVETA

A. Beskičmenjaci.

Ove životinje nemaju kičmu, tj. osovinski unutrašnji skelet.

Praživotinje.
Sastoje se samo od jedne ćelije. Tako su male da se samo mikroskopom mogu videti.

Sunđeri.
Višećelijski organizmi. Žive u kolonijama, pričvršćeni za podlogu.

Dupljari.
Njihovo telo sačinjava duplja u koju ubacuju hranu: plen uhvaćen pipcima koji žare kao kopriva. Vodene životinje.

Pljosnate gliste.
To su primitivne gliste. Najpoznatija je pantljičara. Živi kao parazit u drugim životinjama.

Valjkaste gliste.

Sastoje se od jedva vidljivog prstena, kao dečja glista na primer.

Člankovite gliste.
Sastoje se od većeg broja članaka, sličnih po građi i obliku (kišna glista).

Mekušci.
Životinje meka tela koje moraju da žive u vlažnoj sredini, odakle uzimaju krečnjak od kojeg prave svoje ljušture.

Zglavkari.
Najmnogobrojnija i najraznovrsnija grupa životinja. Bilateralna simetrija tela. Glavna odlika su člankoviti ekstremiteti.

Bodljokošci.

I oni izvlače krečnjak iz vode od koga prave bodlje. Uvek ih prave u zračnoj simetriji kao morski jež i morska zvezda.

B   Kičmenjaci.

Bilateralna simetrija sa osovinskim skeletom. Kičma (koštana člankovita grana) podupire skelet i štiti kičmenu moždinu odnosno nervnu vrpcu.
Svrstani su u sledeće grupe:
Poluhordati (crvoliki hordati)
Plaštaši (tunikati)
Akranije (hordati bez lobanje)

Kičmenjaci
a) Kolouste


b) Ribe.
Ove lepe životinje žive u vodi i imaju peraja.

c) Vodozemci ili amfibije.
Mogu vrlo dobro da se održavaju u vodi ili van nje. Koža gola, mlitava i vlažna, posejana žlezdama sa sluzavom lučevinom, dišu uglavnom na kožu i u svom razvoju doživljavaju metamorfozu.

d) Gmizavci.
Kao i dve prethodne vrste, ova klasa se sastoji od životinja čija je telesna temperatura promenljiva a zavisno od sredine u kojoj žive. Polažu jaja.

e) Ptice.
Toplokrvne životinje pokrivene perjem, sa krilima i rožastim kljunom.

f) Sisari.
Vrsta koja obuhvata najsavršenije životinje, pa i čoveka. Mnogi biolozi smatraju da se evolucija ne završava sa čovekom.

Powered by Blogger.