Sisari - Šta je sisar - Klasa Sisara - Koja je najveća životinja?

Sisari su životinje koje najbolje poznajemo. Čovek je otkrio da se mnoge vrste mogu koristiti i od njih je načinio domaće životinje.

Šta je sisar?

Sisari doje svoje mladunce i to im je glavna odlika. Mladunci sisaju od rođenja mleko koje se luči iz dojki njihovih majki. Mlečne žlezde i dojke se nalaze na stomaku.
Mladunci sisara se rađaju već formirani. Pre rođenja mala životinja raste u stomaku svoje majke. U materici se hrani preko posteljice. Pupčana vrpca spaja mladunče sa posteljicom kroz koju prolaze veliki krvni sudovi i donose hranu od majke mladuncu a odnose otpatke. Vreme koje je potrebno mladuncu da odraste u majčinom telu zove se bremenitost (trudnoća) i ne traje podjednako za svaku životinju. Kad se rodi, mladunče je verna slika svojih roditelja.

Da li sisari imaju i drugih odlika?

Do sada smo videli dve: mladunče se rađa formirano i sisa mleko od svoje majke.
Povrh toga, većina sisara, izuzimajući kita i delfina, ima kožu pokrivenu dlakom. Koža slepih miševa, jedinih sisara koji lete, je maljava. Sisari imaju važne žlezde, kao znojne, pljuvačne itd.
Sisari se odlikuju i višemanje stalnom temperaturom tela. Nazivaju se »toplokrvnim«. Temperatura se kreće od oko 35°C (kod ježa) do 39°C (kod zeca i govečeta).
Druge važne odlike: potreban im je vazduh i dišu plućima (sisari koji žive u vodi s vremena na vreme izlaze na površinu da bi uzeli vazduh). Njihov centralni nervni sistem je razvijen. Imaju vensku i arterijsku krv.

U čemu se sisari razlikuju od drugih životinja?

Oni su toplokrvni. To je zahvaljujući srcu. Krv potpomaže regulisanje toplote. Srce sisara se sastoji od dve pretkomore i dve komore, potpuno odvojene. Kod najvećeg broja sisara mozak je dobro razvijen. Zbog toga nailazimo na vrlo inteligentne vrste, kao što su antropoidni majmuni i delfini.
Sisari se odlikuju i specifičnošću zuba koja zavisi od hrane. Neki menjaju zube samo jednom, kod drugih zubi rastu bez prestanka.
Svi sisari imaju zglobove pomoću kojih se jedna ili više kostiju vezuju jedna za drugu, stvarajući jednu pokretnu celinu. Kosti su čvrste i tvrde, pa zato i mogu da postoje vrlo velike životinje. Svi sisari imaju po sedam pršljenova koji sačinjavaju kičmeni stub, čak i žirafe. Lenjivci (porodica južnoameričkih sisara) i morske krave čine izuzetak jer imaju više. Gmizavci i ptice ih imaju mnogo više.

Da li svuda ima sisara?

Da. Ne samo na zemlji, već i u zemlji, kao krtice i neke vrste miševa. Predstavnici pojedinih redova postali su značajni stanovnici vode. Oni dolaze na zemlju da okote mladunce ili da se odmore, ali svoju hranu traže u vodi. Jedino kitovi više ne izlaze na zemlju. Kad bi izašli, to bi za njih značilo smrt. Mladunci se rađaju u vodi. Jedan drugi red izabrao je osim zemlje i vazduh: slepi miševi koji odlično lete.
 Leteći torbari (leteća veverica, npr.) imaju letnu kožu razapetu između prednjih i zadnjih udova i tako lete od jednog do drugog drveta.
Sisari postoje u svim delovima sveta. Mogu se tačno odrediti zone gde žive samo određene vrste sisara.
Na primer, u Australiji, Tasmaniji i Novoj Gvineji nalazi se najviše torbara. Ali, vrlo je teško odrediti mesto gde živi ova ili ona životinja, jer čovek im sve više ugrožava život. Nekad davno u Evropi su živeli lavovi i medvedi, a tigar nije baš tropska životinja. Mogao se naći i na severu evropskog dela Rusiji. Sada je proteran u Aziju.
Proučavajući zone postojbina vidimo da su samo najveće prepreke sprečile životinje da se svuda rasprostru. To su visoke planine (kao Himalaji), okeani, pustinje (kao Sahara) i klima. Naročito ovo poslednje iziskuje veliko prilagođavanje.

Kako su se sisari prilagodili svom načinu života?

Ako proučavamo njihovu klasifikaciju, primetićemo da se ova grupa životinja međusobno veoma razlikuje prema načinu ishrane.
Insektojedi i mesožderi hrane se mesom, papkari jedu travu.
Oni koji se hrane insektima, imaju šiljate zube da bi mogli da probodu oklop insekta.
Mesožderi moraju imati zašiljene kutnjake da bi mogli da rastrgnu meso svoje žrtve. Suprotno tome, biljojedi imaju kutnjake prilagođene za pašu. Bezubice nemaju uopšte zube ili su malo razvijeni, ali im nisu ni potrebni.
Neke imaju dugačak lepljiv jezik koji im služi da hvataju mrave i termite.
Ishrana koja određuje način života zahteva prilagođavanje zuba, nogu (kandže zveri, prednji udovi krtica i mravojeda) i čula.
Azijski tigar, afrički lav i leopard i američka puma imaju mnogo sličnosti, kao i azijski bivo, evropski bizon i bivo iz Kafre u Africi. To stoga što životinje koje uzimaju istu hranu, uglavnom se prilagođavaju na isti način.
Sisari koji žive u vodi prilagođavaju se na drugi način. Njihovo telo je aerodinamično, a udovi su se pretvorili u peraja na kojima se nalazi skelet udova. Na zemlji su nespretni jer je voda sredina u kojoj žive. Lojne žlezde u njihovoj koži su vrlo važne jer održavaju telesnu toplotu. Oni pod vodom mogu da zatvore svoje nozdrve.
Kitovi imaju nozdrve na gornjoj strani glave.
Shvatićemo bolje šta je prilagođavanje proučavajući iste životinjske vrste pod različitim klimatskim uslovima. Poznajemo tri vrste lisica: na Severu nalazimo polarnu lisicu sa malim ušima; lisice našeg podneblja imaju velike uši, a pustinjska lisica ili fenek ima vrlo velike uši.
Zašto ova različita veličina? To je jedan način kojim se reguliše temperatura tela.. .
Treba znati da se dve vrste iste porodice, ali koje se različito hrane, različito prilagođavaju. Beli nosorog ima dugačak vrat: pase travu. Crni nosorog ima kraći vrat zato što brsti lišće sa žbunova.
Postoji i drugo prilagođavanje prema boji i šarama krzna. Teško je primetiti tigra u prirodi zbog njegovog prugastog krzna. Slično je i sa jelenima koji se kreću u šumi. Mladunci (manji po veličini) imaju često drugačije krzno nego odrasli. I divlje prase ima prugasto krzno, i moglo bi se naći još mnogo primera.

 Slika: jež se hrani insektima. Svojom njuškom traži hranu ispod lišpa i mahovine. Izlazi noću. Ježevi osim dlaka imaju bodlje. Osim toga njihovo telo je obavijeno jednim kružnim mišipem, Ako ježu preti opasnost, ovaj mišić se skupi i životinja postaje bodljikava lopta. Čak će i lisica pobeći. Zimi, ježevi spavaju na zaklonjenim mestima. Toplota njihovog tela se spušta na nekoliko stepeni iznad nule. Ako vreme postane hladnije, oni se bude da bi se zagrejali kretanjem.

Slika: zec je glodar sa velikim ušima i malim repom. Njegovi prednji, gornji i donji zubi, su dugi i dletasti; stalno rastu zato što se glodanjem troše. Zečevi žnve u podzemnim staništima. Izlaze u sumrak da bi se nahranili korenjem i zelenilom. Poreklom su iz sredozemnih oblasti. Vrlo su plodni.

KLASA SISARA

Kljunari.

Najniži tip sisara. Množe se iz jaja. Vilice produžene u kljun. Imaju kloaku kao ptice. Imaju samo tri živa predstavnika: kljunar, ehidna (mravinji jež) i proehidna. Žive u Australiji i Tasmaniji.

Torbari.

Rađaju male žive mladunce čija koža nije pokrivena dlakama. Majka ih nosi u kožnom naboru  torbi, koja se nalazi na trbuhu. Otud im ime. Ovoj grupi pripadaju kenguri, koale i dr.

Viši sisari.

Imaju placentu (posteljicu) i rađaju žive mladunce (placentalni sisari).
Njima pripadaju:
  • bubojedi: krtica, rovčica, jež
  • glodari: zec, veverica, tekunica, slepo kuče i dabar
  • mesojedi: pas, vuk, lisica, medved, mačka, lav, ris, hijena i dr.
  • papkari: svinja, jelen, koza, ovca, žirafa i dr.
  • kopitari: konj, zebra, nosorog i dr.
  • majmuni: širokonosni (drekavac i kapuciner), uskonosni (pavijan, gibon) i čovekoliki majmuni (šimpanzo, gorila i orangutan).

Da li svi sisari žive u grupama?

Neke životinje žive same, to su »samci«. Druge žive u grupama: to su »društvene« životinje. Možemo da razlikujemo više različitih grupa:
Stado: to je veći broj okupljenih životinja. Ponekad se može okupiti više od deset hiljada jedinki.
Grupa: sastoji se od tri do pet životinja. Za jelene upotrebljavamo izraz krdo a čopor za divlje svinje (grupa od 20 do 30 jedinki).
Stada sačinjavaju uglavnom životinje koje žive na otvorenom prostoru, naročito biljojedi. Postoje i velika stada zebri, gnua i gazela. Slonovi mogu da obrazuju krda od njih stotinu. I govedo je životinja koja živi u stadu.

Čemu služi stado?

U ravnici gde su životinje lak plen za zveri, mnogobrojnost štiti jedinku. Samo slabi i stari postaju plen. Izvesne životinje se međusobno štite kad je stado napadnuto. Odrasli se nalaze sa spoljne strane stada i štite mlade u stadu.
Pojedine zveri iz ravnice obrazuju grupe: lavovi, gepardi i hijene. Ove grupe nisu nikad naročito velike i njeni članovi se uzajamno pomažu u lovu.
Životinje iz porodice mačaka nisu društvene za razliku od pasa. U hladnim predelima severne hemisfere nalaze se velika stada irvasa. I glodari mogu da obrazuju velike grupe (alpski mrmot i severni lemar). Sastav grupe je vrlo različit. Nekada se sastoji samo od mužjaka, ili samo od ženki sa mladuncima, ili mužjaka sa izvesnim brojem ženki kao kod morskog konja (morža). Ovaj oblik grupe zove se harem.

Da li svaka grupa ima vođu?

Ne uvek. Veza među životinjama može da bude dosta slaba. Međutim, izvesne grupe imaju predvodnika ili predvodnicu. To je najlakše proučavati kod majmuna. Pavijani koji žive u savani, čine grupu od 20 do 80 životinja. Predvodnik je najsnažniji mužjak. Ako ne može da savlada sam teškoću koja iskrsne, pridruže mu se i ostali mužjaci. Odmah posle toga najsnažniji ponovo zauzme svoje mesto. Ženke su potčinjene mužjacima, ali i među njima postoji izvesna hijerarhija. Ženke koje imaju mladunce, zauzimaju izuzetno mesto. Mladunče je u početku okačeno za majčin stomak, a kad poraste pređe na leđa, U središtu grupe kreću se najjači mužjaci, ženke i mladunci. Sa strana mladunci i slabiji mužjaci. Oni daju znak za uzbunu kad naiđe opasnost. Odrasli, najjači mužjaci će se suprotstaviti. Pavijani se hrane korenjem, lukovicom, voćem, čak i insektima i zmijama. Kod grivastih pavijana trupa se deli na manje grupe zbog traženja hrane.  Svaka se sastoji od jednog mužjaka i nekoliko ženki. Mladi mužjaci sačinjavaju grupu neženja. Mužjaci uče »dame« poslušnosti. Ako nisu poslušne, oni ih ujedaju za vrat. Ujed boli iako je bezopasan.
Šimpanze žive u šumama u grupama od oko 60 jedinki. Nemaju vođu već se poštuju stari mužjaci. Šimpanze traže hranu na zemlji ali žive na drveću u gnezdima od granja. Gorile žive u malim grupama, jedan mužjak i nekoliko ženki. Hrane se poglavito biljem. Noću spavaju u gnezdima napravljenim na drveću ili na zemlji. Gorile izgledaju opasno. Veliki mužjak često je veći i od 1,70 t. . . prava masa mišića! Ali potpuno su bezopasni i ne vole da se tuku. Mužjaci se jedino hrabro udaraju u grudi. Orangutani žive u malim grupama u šumama. Jedu bilje i insekte. Potrebna im je velika vlaga. Još je nedovoljno poznat njihov način života nasuprot načinu života ostalih majmuna. Razlog leži u tome što ih je teško pratiti u gustim šumama.
Slika: za lava, stanovnika savane, kaže se da više voli da spava nego da lovi. Živi u grupi i lovi samo kad je gladan. I onda se ženka brine o tome! Mladunci imaju pegavo krzno koje ih kamuflira.

Koja je najveća životinja?

Nalazi se među sisarima.
Afrički slon, težak 7,5 tona je najveća životinja na kopnu. On pojede oko 300 kg trave i ostalog zeleniša dnevno.
Najviša životinja na zemlji je žirafa koja dostiže 5,5 t.
Nilski konj je najveća slatkovodna životinja koja teži tri tone. To je biljojed koji izlazi iz vode samo uveče.
Najveći sisar je plavi kit koji dostiže 33 t, i teži do 136 tona. Izgleda da je to najveća životinja koja je ikad živela. Vekovima je plen kitolovaca i postao je izuzetno retka vrsta. On je čeličnoplav, nema zube već rožnate ploče kroz koje se, dok voda izlazi iz njegovih čeljusti, filtriraju biljke i sitne životinje koje obrazuju plankton mora. Tako on može da unese u sebe dve tone hrane dnevno! Nozdrva, odnosno otvor kroz koji kit izbacuje vodu, nalazi se s gornje strane glave i može da se zatvori. Kad kit izađe na površinu da bi disao, uvek se tu pojavljuje vodoskok zato što je vazduh koji izbacuje topliji od spoljašnjeg. Onda se obilna vodena para koju sadrži izdahnuti vazduh, kondenzuje. Hrana ne može da prodre u dušnik jer se ovaj umesto prema grlu otvara prema nozdrvi. Grenlandski kit je takođe ogromna životinja koja nema zube već rožnate ploče. Kitovi sa zubima su manji po veličini. Imaju jednake, kupaste zube. Hrane se ribama i lignjama.
Delfini spadaju u kitove sa zubima.
Morski konji (1,5 t) su takođe velike životinje. Svojim kljovama sa dna mora vade školjke. Kljove su im i izvanredno oružje. A najmanji sisari? To je patuljasta rovčica koja liči na miša sa šiljatom vilicom. Velika je od 4 do 6 cm, a teška 5 grama. Živi na suvim mestima.
Powered by Blogger.