Ptice - Koja je prva ptica - Ptice Selice Vrste - Ptičje Perje - Da li sve ptice leže na jajima…

Od svih životinja koje volimo, verovatno da najviše volimo ptice. One su često tako čudesno šarene, a neke i prelepo pevaju. Osim toga živahne su, spretne i stalno u pokretu.

Koja je prva ptica?

Ostaci prve ptice nađeni su 1861. u krečnjačkom majdanu u Bavarskoj. Drugi kostur bio je otkriven 1877. a skoro vek docnije, 1956, treći. Značajno je da su sva tri kostura nađena na razdaljini od 15 km.
Smatra se da su sva tri kostura pripadala istoj vrsti Archaeopteryx litho graphica, kraće rečeno arheopteriks. Ova životinja je živela pre 150 miliona godina.

Kako je sastavljeno ptičje perje?

Ako posmatrate pero izbliza, možete da vidite da je njegova osnovica čvrsta, ali vrlo gipka pri vrhu. Pero mora da bude vrlo pokretno da bi se moglo kretati u vazduhu. Osim ove osnovice, pero se sastoji od lateralnih resa, »sitnih svilastih grančica«, spojenih međusobno kukicama tako da prave gustu resu sa obe strane osnovice.
Posmatrajte pero na mikroskopu.
Videćete male kukice zakačene za rese na isti način na koji su rese spojene sa osnovicom. Sve rese imaju sitne kukice koje ulaze jedne u druge. Na taj način pero je gipka i snažna celina.

Šta se podrazumeva pod paradom ljubavi?

Pod »svadbenim paradama« podrazumeva se posebno ponašanje ptica mužjaka u vreme parenja da bi privukli naklonost ženki. Neki vrlo lepo i melodično pevaju, drugi izvode divne akrobatske tačke u vazduhu, kao ćubasti vivak. Neki pak, pokazuju svoje živo obojeno perje: crvendać isprsi svoje, jasnocrvenim perjem, obrasle grudi, zeba ističe dvostruku svetlu crtu na svojim krilima itd. . .

Šta se podrazumeva pod pticama koje prave gnezda i pticama koje ne prave gnezda?

Ptičje mladunce možemo da podelimo na dve određene grupe. Oni koji pripadaju prvoj grupi rađaju se goli (sa malim izuzetkom), slepi i potpuno bespomoćni. Sve što mogu sami da urade to je da otvore kljun, da traže hranu i da izbacuju izmet. Oni su potpuno zavisni od svojih roditelja koji im stalno donose hranu i greju ih kada je hladno. Ove ptice se nazivaju graditeljima gnezda ili čučavcima. Sve ptice koje se legu u našim baštama su graditelji gnezda.
Drugu grupu sačinjavaju mladunci koji dolaze na svet u obliku malih paperjastih loptica, sa krupnim otvorenim očima. Čim se dobro osuše, oni su u stanju da prate svoje roditelje i da budu dovoljni sami sebi, iako ih roditelji u početku paze i obaveštavaju ako im preti neka opasnost. To su ptice negraditelji gnezda ili potrkušci. Kokoši i plovke su ptice koje ne grade sebi gnezda.

Da li sve ptice leže na jajima?

Ne!
Posmatrajte kukavicu. Ženka snese jaje u gnezdo neke ptice pevačice i ostavi ga. Pevačica ležeći na svojim, leži i na kukavičinom jajetu. Čim se izlegne, mladunče kukavice počne da izbacuje iz gnezda jaja vlasnika. .. Kukavice se nazivaju pticama parazitima. Postoje razne vrste ptica koje podmeću svoja jaja u gnezda drugih. Isto tako australski tukac, ptica koja živi u Australiji i na obližnjim ostrvima, ne leži na svojim jajima. Ona sakupi uvelo lišće i od njega načini neku vrstu kolevkeinkubatora gde se toplota stvara fermentisanjem đubriva. Neke ptice polažu svoja jaja u pesak i puste da se mladunci izlegu uz pomoć sunčeve toplote. Ili, pak, snesu jaja u pukotine stena obasjane po ceo dan suncem. Mladunci spadaju u vrstu ptica koja ne pravi gnezda, i ne poznaju svoje roditelje.

Kako se stvara jaje?

Ženka ima jajnik koji sadrži veliki broj polnih ćelija, jajnih ćelija. Kada je završen rast, čahurica prska i oslobađa zrelo jaje sposobno za oplodnju. To je, u stvari, žumance puno hranljivih materija. Ono prolazi kroz jajovod gde biva oplođeno. Zametak dospe va u matericu posle izvesnog vremena čije trajanje je različito i zavisno od vrste. Najzad kloaka koja je u vezi s grlićem materice izbacuje jaje. Za vreme prolaska kroz jajovod, zametak se dalje razvija. Sastav belanceta nije jednoličan, njegova masa se zgušnjava oko žumanceta. Stvara se jajna opna, sastavljena od dvostrukog sloja isprepletenih keratinskih vlanana. U zadnjem delu jajovoda, jaje dobija čvrst omotač, poroznu ljusku koja se sastoji od krečnjaka.
Jaje ptica sadrži vrlo veliku količinu hranljivih materija, pa je stoga i velikih dimenzija.

Šta su površine-inkubatori?

Obično se misli da ptica jednostavno leži na jajima dok se ona ne otvore. U stvari, pošto je perje izolator, najveći broj ptica predaje svoju telesnu toplotu jajima preko površinainkubatora. To su mesta na kojima Nema perja, koža je tanja, masnog tkiva skoro nema, a površinska temperatura se povećava zahvaljujući velikom broju krvnih sudova. Ptica koja počinje da leži na jajima, stresa sa svojih grudi paperje i smešta se tako da jaja budu u dodiru sa njenim ogoljenim grudima. Ptice kod kojih i mužjak i ženka leže naizmenično na jajima, i jedno i drugo imaju površine-inkubatore.

Šta je »dijamant«?

Kad ptić treba da razbije ljusku, čeka ga težak zadatak: kako da je probije?
Srećom, priroda ga je obdarila nečim što mu pomaže da izađe iz jajeta. Reč je o »dijamantu«, vrsti malog rožastog ispupčenja, koji se nalazi na prednjem delu gornje vilice, čime se služi kao staklorezac kada seče staklo, da bi napravio pukotinu na ljusci. Onda se stvara poklopac koji pile mora da gurne svom snagom da bi se oslobodilo jajeta.
Za ovu radnju ptić koristi jedan snažan mišić koji se nalazi na njegovom potiljku i koji mu omogućava da odgurne ljusku.
Nekoliko dana po rođenju »dijamant« nestaje.

Da li ptice spavaju zimskim snom?

Poznata je samo jedna vrsta ptica koja spava zimskim snom i otkrivena je 1946. Prirodnjak Edmund Jeger je otkrio u dubokoj, stenovitoj pukotini kozodoja koji je izgledao mrtav. To se dogodilo u južnoj Kaliforniji, na planini Čukavala. Odjednom ptica je otvorila oči: živa je! Tokom četiri sledeće zime posmatrali su isti fenomen i ustanovili da ptica preko zime miruje više od 80 dana. Kada su upravili zrak svetlosti na njene oči, nisu primetili znake vlage, a toplota njenog tela nije dostizala svoju normalnu temperaturu od 41 °C, već samo 18°C. Čim je nastupilo proleće, ptica se probudila iz dubokog sna i odletela.

Šta se naziva teritorijom ptice?

Teritorija jedne ptice je mesto koje ona brani od drugih ptica. U većini slučajeva teritorija ptici služi za nalaženje partnera, svijanje gnezda i svega ostalog u vezi s tim. To je manjeviše sezonski fenomen. Mužjak »obeležava« određeni deo i to objavljuje svojom pesmom sa raznih mesta koja se nazivaju mestom zova. Pesmom objavljuje da je još slobodan i da želi da se oženi, ali i da obavesti suparnike: mesto je zauzeto! Ostanite po strani, inače će pljuštati udarci. I crvendaći imaju svoju teritoriju van sezone ležanja na jajima, kako mužjaci tako i ženke, koja im služi za nalaženje hrane.


Levo: utva mnogo podseća na gusku. Mužjak ima na gornjem delu kljuna jedan veliki crveni izraštaj. Ova patka leti lakše od ostalih. Rado koristi zečju rupu umesto gnezda, ali isto tako može da ga napravi u vegetaciji duna ili pod žbunovima.

Gore desno: bela čaplja je vrsta čaplje bela kao sneg.
Jako izdužena pera na ramenima čine joj veličanstven ogrtač. Nekada su bile plen lovaca upravo zbog ovih svojih perjanica.

Dole desno: jastreb je ptica grabljivica. Kao strela baca se na svoju žrtvu lupajupi krilima i iščezava noseći je u kandžama. Opasan pljačkaš, strah i trepet za sve životinje. Jastreb golubar obično leti među drvećem.

Dole: džinovska zlogodica duga je 80 cm, raspon krila u letu dostiže 2,80 m. To je jedina zlogodica koja ne pravi gnezdo u rupi, aeć napolju, u ulegnućima tla. Legu se u kolonijama na ivici kontinenta i na ostrvima južne hemisfere.

Porodica papagaja je veoma rasprostranjena, sa 350 vrsta, od kojih se najveća grupa odlikuje čudesnim, šarenim arama, koje žive u prostranim tropskim šumama Južne i Centralne Amerike. Neke dostižu metar visine, zajedno sa repom. Njihovo perje živih boja, žuto, plavo, zeleno, crveno i crno, čini kontrast sa golim delovima obraza. Kljun im je veliki, snažan i kukast. Kandže su im prilagođene za penjanje, dve obrnute prema napred, a dve natrag.

Koja ptica selica najdalje leti?

To je čigra iz roda vodenih ptica sličnih galebovima, ali vitkijeg tela. Retko živi u Evropi. Međutim, kada naseljava ove krajeve, obično pravi gnezdo u predelima rečnog ušća. Najveći broj se razmnožava s one strane arktičkog polarnog kruga. Posle razmnožavanja ili krajem leta, ona napušta polarne krajeve i odlazi na zimovanje duž obala južne Afrike. To se naziva nekom vrstom »svadbenog leta«, koji se za mnoge od njih završava na antarktičkim santama gde vlada polarno leto. Na kraju leta, čigra se vraća u područje Severnog pola gde pravi gnezdo.

Kako svrstavamo ptice prema njihovom boravištu u toku godine?

Naučnici koji se bave proučavanjem ptica (ornitolozi) podelili su ih prema njihovom boravištu u toku godine:
Stanarice: ptice koje preko čitave godine, dakle i zimi, ostaju na svojim staništima sa kojih se ne udaljavaju više od nekoliko kilometara.
Selice: ptice koje se u nekim oblastima gnezde, a kada u prirodi nestane hrane početkom zime, sele se u toplije krajeve, uglavnom u Sredozemlje ili čak u južnu Afriku.
Letnji gosti: ptice selice koje u nekim krajevima borave preko leta, ali se ne gnezde.
Zimski gosti: selice koje u nekim oblastima borave samo zimi.
Preletnice (prolaznice): ptice koje preleću preko nekih područja u jesen i u proleće, upravo u vreme kada lete u severnije krajeve da se gnezde, odnosno onda kada odlaze u južnije oblasti da prezime.
Retki gosti: vrste ptica koje se u određenim krajevima viđaju veoma retko, u razmacima od nekoliko godina.
Slučajni gosti: ptice koje su u nekim oblastima viđene samo nekoliko puta. Npr., postoje vrste ptica koje su u zapadnoevropskim zemljama od 1900. godine viđene samo petnaestak puta.

Kakva je to ptica »drozd-kovač«?

Drozdovi se hrane crvima iz zemlje, ali i glistama i puževima. Lako gutaju gliste, ali kod puža moraju da odbace njegovu kućicu. Da bi to uradili, traže kamenje o koje lome kućicu puža. Često se nađe na desetine puževih kućica pored takvog »nakovnja«.

Zašto većina ptica održava čistoću svoga gnezda?

Čim se mladunci izlegu, veliki broj ptica izbaci iz gnezda ljuske od jaja. Izmet mladunaca ptica pevačica je uvijen u neku vrstu opne. Roditelji od nose ovaj paketić u svom kljunu ili ga progutaju.
Ako bi izmet ostao u gnezdu, privukao bi mnoštvo parazita i to bi, bez sumnje, štetilo zdravlju mladunaca. Štaviše, suvi izmet svetle boje otkrio bi razbojnicima mesto na kojem se nalazi gnezdo. Isto važi i za svetle ljuske od jajeta.

Da li carić svija samo jedno gnezdo?

Ne! Carić je neumorni graditelj gnezda. Istovremeno pravi po pola tuceta gnezda od mahovine, paučine i mokre trave. Gnezdo u obliku korpe kači na granu četinara i poziva ženku da izvrši pregled. Ako joj se gnezdo dopadne, ona se smešta da snese jaja, pošto ga je prethodno obložila sitnim belim perjem. Ostala gnezda služe za promenu, ukoliko bi se desilo da mora da napusti ono koje je izabrala.

Koja je najveća, a koja najmanja ptica?

Najveća ptica je noj. Može da dostigne visinu od 2,70 m i težinu od oko 150 kg. Zbog veličine i zakržljalih krila ne može da leti, ali zato može da trči više od 50 km na sat ako ga goni neprijatelj.
Najteža ptica je jedna vrsta labuda koji je težak ponekad i više od 20 kg.
Ptica sa najvećim rasponom krila je albatros sa ostrva Južnog mora; neki retki primerci uhvaćeni su u Francuskoj i Belgiji u XIX veku. Njegova raširena krila dostižu 3,60 m. Za njim dolazi kondor iz Anda, ogromna ptica grabljivica, čiji raspon krila dostiže 3,20 /77. Raspon krila marabua dostiže 2,60 m mada se smatra da je još i veći.
Kolibri su najmanje ptice. Postoji više od 300 vrsta koje žive u vlažnim, tropskim šumama Amazonije, Zaira, Indije i indokineskog poluostrva, kao i nekoliko vrsta koje žive na visokim planinama kao andski kolibri. Ovi su najveći u svojoj vrsti i dostižu 20 cm dužine od čega polovina otpada na pep. Najmanji kolibri, a prema tome i najmanja ptica na svetu, je jedna patuljasta vrsta koja se hrani nektarom iz cveta oprašujući ga kao bumbar, pa je verovatno stoga i dobila ime »kubanski bumbar«. On dostiže 5 cm dužine, jedna polovina je telo a druga kljun i pep. Bela traka deli crvene grudi od ostalog zelenog perja.

Koje su ptice najveće štetočine?

Najštetnija ptica je kelea, neka vrsta malog vrapca sa mrkotačkastim perjem, sa glavom žućkastom i crnom, ili crvenom kod mužjaka. To je vrsta zrnoždera koja živi u afričkim savanama zaoejanim žitaricama i uništava useve jer se razmnožava u ogromnom broju. Gnezda su im gusto načičkana na drveću, na svakom ima 50 do 300, ponekad i 1000 tako da grane pucaju pod njihovim teretom. Na hektar dođe oko 100 000 gnezda. Predstavljaju pravu napast za agrikulturu, posebno pustoše pirinčana polja. Borba protiv ovih štetočina hemijskim sredstvima je bez naročitih rezultata.

Zašto su kod većine ptica mužjaci lepših boja nego ženke?

Perje ptica koje žive na otvorenom prostoru, ima bolju zaštitnu boju nego perje ptica koje žive na drveću.
Boja perja smatra se ,zaštitnom" odnosno mimikrijom onda kada se stapa sa bojom okoline. Ptica se krije od neprijatelja tom prirodnom kamuflažom.
Razlog zbog koga mužjaci imaju življe boje, naročito u proleće, u doba parenja, je da bi privukli ženke.

Powered by Blogger.