Vulkani - Kako nastaju vulkani?

Vulkani se javljaju na onim mestima gde je Zemljina kora nešto tanja, usled čega usijane tečne materije, gasovi, pare i rastresit stenovit materijal iz utrobe Zemlje mogu da izbiju na površinu. Vulkan ima oblik kupastog uzvišenja.

Kako nastaju vulkani?

Stene od kojih se sastoji Zemljina kora, pod uticajem su veoma visoke temperature koja vlada u utrobi Zemlje, usled koje počinju da se tope.
Ova masa rastopljenih stena naziva se magma; ona oslobađa gasove koji su pod velikim pritiskom.
Ako ovi gasovi, na mestima gde je Zemljina kora slabija ili već napukla, uspeju da se oslobode, izazivaju eksploziju i izlivanje potoka lave (magme)  to se naziva vulkanska erupcija.
Kad izađe na površinu Zemlje, lava se ohladi i očvrsne.
Posle izvesnog vremena obrazuje se kupa  uvek sasvim visoko, oko središta erupcije: takozvani krater.
Tako nastaje vulkanska kupa.
Događa se da erupcija nekog vulkana potraje više godina. Za to vreme iz njega izbijaju oblaci dima i pepela a lava teče niz obronke.
Kad se gas oslobodi u dovoljnim količinama da smanji podzeman pritisak, erupcijama je kraj.
Lava se ohladi u unutrašnjosti kupe i pukotina na Zemljinoj kori se zatvori.
Posle dužeg vremena može da se dogodi da pritisak gaca opet bude prejak.
Tada se »zapušač« očvrsle lave rasprsne i vulkan ponovo počinje da radi.
U prošlosti vulkanske erupcije su izazivale veoma velike nesreće.

Zbog čega se i gde nalaze ostaci vulkana?

Još uvek se mogu naći ostaci nekadašnjih vulkanskih erupcija:
1 vulkanske kupe (vrhovi ugašenih vulkana). Ovaj oblik naročito se sreće, pored ostalih mesta, duž Rajne u Nemačkoj, u kraju Sedam planina, zatim U Overnju, Francuska i dr.;
2. tlo prekriveno lavom. Ovakvo zemljište može da bude veoma plodno i pruža velike pogodnosti za poljoprivredu (npr. u Italiji i Japanu);
3. vulkanska jezera nastala su tako što su se krateri ispunili vodom;
4. mineralni izvori. Zemni gas se meša s vodom iz Zemlje i podvrgava je pritisku. Ovakva mineralna voda se prečišćava, flašira i prodaje;
5. gasoviti (plinski) izvori. Ponekad gas direktno izbija iz Zemlje. Ova pojava je česta u pećinama. Tako Pseća pećina, kod Napulja, ispušta opasne otrovne gasove;
6. vulkani bez spoljnih znakova. Usijane tečne stene prolaze kroz dugačke prolome. Lava se širi po većoj površini i stvara bazalt, obično u obliku stuba ili prostrane ploče. Ova stena upotrebljava se u građevinarstvu, a posebno za proizvodnju kocki za kaldrmu. Bazaltni stubovi imaju oblik pravilne prizme i dostižu visinu od 30 45 m. Bazalt je tvrđi od granita.


Stari rimski grad Pompeju lava iz Vezuva je zatrpala 79. godine naše ere. Otrovni gasovi, kiša pepela, vrele vode i blata zapljusnula je grad. Ljudi su umirali usled gušenja a neki su bili zatrpani pepelom u svojim kućama. Bilo je oko 2000 žrtava. Grad Herkulanum pored Pompeje zadesila je ista sudbina. Para vulkanskog oblaka zgusnula se u pljusak blatnjave kiše; naselje je prekrio mulj.


Powered by Blogger.