Stene i Minerali

Svakog dana dolazi se do novog otkrića.
Ova otkrića bila bi nezamisliva bez stena i minerala.
Najrasprostranjeniji mineral je voda.
Nalazimo je gotovo svuda, jer samo mora, jezera i reke zauzimaju 3/4 Zemljine površine.
Sama morska voda sadrži druge rastvorene minerale, a jedan od njih se upotrebljava za jelo: so.
Minerali i stene upotrebljavaju se za izradu predmeta veoma različite prirode i namene.
Tako, iako nema sličnosti, staklo se dobija od peska.
Metal potiče od rude dobijene iz zemlje.
 Veoma je zanimljivo proučavati minerale i stene,upoznati njihov sadržaj i ispitati čemu mogu da služe.
Oduvek su minerali bili nezamenljivi u čovekovom životu. U početku, čovek je upotrebljavao kamen za izradu oruđa i oružja.
S metalom je počeo da radi počev od 2000. godine pre naše ere.
Najpre je upoznao bakar a onda bronzu.
Bronzano doba je trajalo od 2000 do 800. godine pre naše ere.
Zatim je otkrio gvožđe.
Gvozdeno doba dosegnuće do početka naše ere ali, ova ruda ni danas nije izgubila značaj.

Šta je stena?

Stene su prirodni skupovi minerala, većinom određenih vrsta u velikim količinama. Mineralni sastojci mogu biti slepljeni među sobom (npr. granit) ili u rastresitom stanju (pesak).
Stene se odlikuju naročitim fizičkim i mehaničkim osobinama. Mnoge stene sadrže više različitih minerala.
Tako se kvarc, na primer, nalazi u magmatskim, sedimentnim i metamorfnim stenama.
Stene se razlikuju i po boji (crvena, žuta, plava, zelena, bela, siva ili crna).
Ova raznovrsnost dolazi usled različitih načina njihovog postanka.
I danas dolazi do stvaranja novih stena.
Na nekim delovima Zemljine kore nalaze se pukotine odakle kulja ključala lava iz Zemljine utrobe.
Ova pojava naziva se vulkanska erupcija.
Posle hlađenja ova masa očvrsne i daje magmatske stene.
Druga vrsta stena nastala je više metara ispod površine Zemlje.

Što su minerali?

Minerali su prirodna, anorganska tela, čvrsta na običnoj temperaturi, koja ulaze u sastav stena Zemljine kore.
Oni, dakle, ne pripadaju ni biljnom ni životinjskom svetu.
Većina minerala su čvrste materije ali ih ima i u tečnom stanju: na primer, voda, živa, nafta. Voda je sastavljena iz dva elementa: kiseonika i vodonika, a nafta iz više njih.
Drugi važni minerali su: glinaste stene, krečnjak, so, gips, gvožđe, bakar, zlato, srebro i dr. Naučnici tvrde da ih ima oko 2000 vrsta.
Na više mesta na Zemlji mogu se naći plemeniti minerali.
Rudnici se otvaraju tamo gde postoji dovoljna količina minerala i gde će se njihovo eksploatisanje isplatiti.
Tako nagomilani slojevi minerala nazivaju se rude i nalaze se ili odmah pri površini zemlje, ili na znatnijoj dubini.
Tada se grade podzemni rudnici.
Najčešće rude su boksit, limonit, galenit, karbonat i dr.
Često se mogu naći, jedna pored druge, više vrsta ruda: na primer, olovo i srebro često su zajedno. He vade se sve rude iz rudnika. Njih ima i u moru, kao što je kuhinjska so.
Co se može naći i u obliku stene i tada se naziva kamena so.

Koje su osobine minerala?

Minerali mogu biti neprovidni, prozračni ili sasvim providni.
Pri određivanju minerala značajnu ulogu ima boja (ćilibar je npr. žut, rubin crven itd.). Neobojeni minerali su kvarc, dijamant i dr.
Po tvrdoći, minerali idu od najmekšeg (talk), do najtvrđeg (dijamant).
Među elementima koji ulaze u sastav Zemlje, posebno treba istaći kiseonik a zatim silikate (feldspat, liskun, granit i dr.).
Powered by Blogger.