Kako nastaje predeo?

Usled delovanja erozije, priroda se neprestano menja. Kao posledica prodora glečera, snažnih morskih talasa, jakih mrazeva i brzih reka, visoke planine pretvarale su se u talasave ravnice tokom više miliona godina. Velike stene su se raspadale i iza njih su ostajali samo blato i pesak. Pošto se jednom pojavi na površini zemlje, planina trpi niz uticaja.
Na ovaj način nastaje veliki broj veoma različitih predela.
Ako osmotrimo bezvodnu, veoma suvu pustinju, na prvi pogled ćemo primetiti da nema života. Jedino što vidimo jeste zakržljao žbun ili trnovit kaktus.
Ni jedna druga biljka ne raste na ovom peskovitom i kamenitom tlu. Na nekim mestima, gde je suv i snažan vetar odneo pesak i erozivni materijal s tla, nikli su čudni oblici. Danju je nebo jasno i svetlo, a sunce prži. Kad sunce zađe, temperatura može sasvim nisko da padne.
Videli smo kako vetar i voda uspevaju da izmene površinu Zemlje. Uticaj vetra isto je važan kao i uticaj vode. U pustinjskim oblastima on prenosi pesak s jednog mesta na drugo, baca ga na stene i one se malopomalo raspadaju. Manje čvrsti delovi prvi nestaju; održe se samo stabilni delovi. Snagom vetra i peska, ove stene se pretvaraju u prave skulpture.
Tako se procesom mehaničkog i hemijskog razaranja i raspadanja stvara predeo.

Veliki kanjon u SAD izdubila je snaga reke. Voda je jedan od najznačajnijih erozivnih činilaca što menjaju površinu Zemlje. Milionima godina jedna plahovita reka dubila je put krivudajući među stenama Kolorada, dostižući dubinu i do 2 km. Brze reke nose velike količine kamenja prema moru. Udarajući o tlo, ovo kamenje polako dubi rečno korito. Razaranje površine Zemlje usled dejstva vode, leda, vetra ili talasa naziva se erozija.

Da li je neke predele promenio čovek?

Prirodno je da čovek u velikoj meri doprinosi promeni i izgledu nekih predela. Na nesreću, njegovo delovanje ponekad ima kobne posledice.
Tako je, nekad davno, jedan deo Teksasa i Oklahome bio prekriven mekom travom. Duboki koreni održavali su vlažnost tla pa i u periodima suše, trava se održavala i zemlja je uvek ostajala plodna.
Ali, ratari su počeli da obrađuju zemlju, da seju i ubiru žetvu.
Između 1930. i 1940. zavladao je dugačak period suše. Berbe su bile siromašne. Iskrčeno zemljište, bez trave čiji su ga koreni držali, ogolili su peščani vetrovi. Dugi niz godina ovaj kraj nije davao nikakve plodove i ratari su morali da napuste svoja polja i odu u druge krajeve. Međutim, dogodi se i suprotno, da čovek unapredi neki kraj. Kad su prvi doseljenici došli na zapadne obale SAD, Kalifornija je uglavnom bila pustinja. Ljudi su uspeli da ovde stvore veoma
plodnu zemlju prokopavanjem kanala koji su dovodili vodu iz dalekih reka

Koje vrste predela postoje?

Prema nadmorskoj visini, zemljište može da ima:
  • oblik ravnice: do 200 m nadmorske visine; zatim, može da bude
  • brežuljak: od 200 do 500 m;
  • nizak planinski venac: od 500 do 1500 m; i
  • visok planinski venac koji prelazi visinu od 1500 m.
Različite vrste predela i terena precizno su naznačene na geografskim kartama.
Na karti Evrope zapažamo veliki deo koji predstavlja ravnicu. To su: zapadna Francuska, severna Belgija, Holandija, Danska, Nemačka, severna Italija, Poljska, Rusija.
Visoravni u Rusiju postepeno prelaze u planine.
Takav reljef ima severna Francuska, središte Nemačke i Velika Britanija.
Niži planinski venci prekrivaju manji deo evropskog tla.
Visoki planinski venci nalaze se u Skandinaviji, južnoj Francuskoj i južnoj Španiji, Italiji, Švajcarskoj, Austriji, južnoj Nemačkoj i Rusiji.
Najviši planinski vrh u Evropi je Mon Blan (4810 m) u Alpima.
Planine su nastale nabiranjem Zemljine kore.
Ovu pojavu možete da predstavite na sledeći način: krajeve širokog stolnjaka naberite ka središtu stola. Napraviće se bore. Planina nastala na ovakav način naziva se nabrana ili venačna planina.
Delovi smešteni između bora su doline.

Powered by Blogger.