Energetski izvori

U utrobi Zemlje kriju se dragocene rezerve ruda od kojih su neke izvori energije. Ove rezerve, međutim, nisu neiscrpne. Naročito su retke gorive supstancije.

Šta je energija?

Moderna industrija ne bi se mogla zamisliti bez nafte, električne struje, zemnog gasa, uglja ili vodenih tokova.
Da se u školu pođe biciklom, da radio funkcioniše, da se pokrene motocikl, da se osvetli soba, za sve to potrebna je energija.
Kod bicikla na primer, energija se stvara kretanjem pedala, kod motocikla u samom motoru. Energija je, dakle, sposobnost tela da izvrši rad, snaga.
Nekad su energiju isključivo proizvodili čovek ili životinja. Čovek je sam vukao kola, ili mu je pri tom pomagao pas, konj ili neka druga domaća životinja. Ovo je mehanička energija.
Kasnije je čovek počeo da koristi snagu vode ili vetra.
I najzad, danas ljudi imaju sasvim druge izvore energija. Pored mehaničke, treba pomenuti: toplotnu, električnu, hemijsku, nuklearnu, energiju zračenja i druge.
Najznačajniji energetski izvori su ugalj, tečna goriva, drvo i treset, vodeni tokovi i mišići.

Kako je nastala nafta?

U istoriji Zemlje, često su delovi mora ili okeana bili »odsečeni« od ostalih delova kakvim prirodnim preprekama.
U ovako stvorenim bazenima, ostajao je velik broj živih organskih čestica, dok u dubokim i nepokretnim vodama biljke i životinje nisu mogle da se održe.
Dno je bilo prekriveno ostacima biljaka i životinjskih organizama, kao i planktonima.
Iz ovog materijala nastali su organski muljevi koji su izgradili matične sedimente nafte. Nafta ima veliki ekonomski značaj; nju su poznavali još stari Egipćani i Feničani.

Kako je nastao ugalj?

Ugalj je najstariji energetski izvor. Uglavnom se nalazi duboko pod zemljom.
Velike količine uginulih biljaka iz toplih predela vekovima su se taložile na dnu močvara. Pod dejstvom bakterija, one su tu trulile prekrivene blatom i muljem. Ova masa postepeno je očvrsla usled nedostatka kiseonika i bogaćenja ugljenikom obrazovala ugalj. Uz drvenastu paprat i mahovinu taložili su se i ostaci životinja. Od starosti i sastava ovog materijala zavise i današnje vrste uglja.

Šta je to promenljiv energetski izvor?

To je neiscrpan izvor energije ali sa ograničenom mogućnošću isporuke u određenom periodu. U promenljive izvore spadaju vetar, vodeni tokovi, plima i oseka, direktna insolacija (Sunčevo zračenje), energija ljudskih i životinjskih mišića i atomska energija.
Ulažu se napori da se unaprede ovi izvori, kako bi se udovoljile potrebe za energijom koje neprestano rastu, zbog toga što je snabdevanje iz energetskih izvora, koje sada koristimo, vremenski ograničeno.

Kako dolazimo do nafte i drugih energetskih izvora?

Naftu najteže otkrivamo.
Ona nastaje raspadanjem organskih materija koje su se milionima godina taložile na dnu mora. Nalazi se u umereno nabranim slojevima zemlje u kojima ima poroznih stena, kao što je npr. peščar.
Uz naftu uglavnom se nalazi i zemni gas.
Da bi se došlo do nafte, potrebno je bušilicom duboko bušiti u zemlji: čim se dođe do naftonosnog sloja, pod pritiskom zemnog gasa nafta šiklja u mlazevima.
 Ako takvog pritiska nema, potrebno je postaviti pumpe.
Nafta se otprema naftovodima, bilo nad zemljom, bilo ispod mora, do rafinerije gde se obrađuje i pretvara u različite proizvode.
U našem društvu, nafta predstavlja jedno od najznačajnijih goriva, pa je i to jedan od razloga današnje krize nafte.
Upotreba zemnog gasa naročito se povećala posle drugog svetskog rata.
Za dobijanje električne energije, pored ostalog, naročito se koristi snaga reka gde postoje vodeni padovi.

Šta je nuklearna energija?

Nuklearna (ili atomska) energija dobila je ime po nukleusu, što na latinskom znači jezgro. Ova energija se oslobađa u procesima u jezgru atoma. U praksi se predviđa da se koristi za istraživanja u nauci ili kao energetski izvor za nuklearne centrale, za tollane, za pogon, brodova, podmornica, za velike rudarske radove i slično.
Značajne su njene šire primene u medicini (kobaltne bombe kao izvor zračenja, i drugo).

Powered by Blogger.